Тешко је рећи када се родила идеја о Царевчевим данима. Првобитни повод била је оронула родна кућа коју је требало обновити и сачувати за будући музеј. Сусрет са Јашаревићем који је обећао сарадњу на овом пројекту био је за почетак од великог значаја. Међутим, Јашаревић је убрзо трагично настрадао, а наредна снежна зима учинила је да, под теретом снега и времена, кућа бесповратно клоне.
Идеја није нестајала и потреба да се она реализује стално је била присутна. Брзо је таква идеја верификована на органима ондашњег СИЗ-а културе. Први приврженици и потоњи дугогодишњи њени заговорници били су Влада Урошевић, Дафина Ђорђевић, Љубиша Стојановић, Љубимка Блажевић, Микче Стојадиновић, Драгослав Миладиновић, Саша Марковић и др. Међутим, иако је изгледало да постоје велика жеља да се ова идеја оствари, средства су ипак слабо пристизала и ова је иницијатива остала за нека боља времена.
Година 1995. проглашена је била за годину културе, та иста година, у којој се навршавало сто година од рођења Властимира Павловића Царевца, значила је прекретницу у културним догађањима Великог Градишта. У Југославији се у тој години планирало 120 фестивала и било је храбро веровати да се на таквом фестивалском небу Царевчеви дани неће изгубити и нестати заувек. Захваљујући свестраном разумевању новог општинског руководства, Драгану Милићу и Слободану Стевићу, као и стручној помоћи Зорана
Христића, Слободана-Бобе Атанацковића, Николе Рацкова и др Драгослава Девића, којима се убрзо придружују Миливоје Павловић, директор Радио Београда и Владан Савић, главни музички уредник, Фестивал „Царевчеви дани“ 22. јула 1995. године стаје на своје ноге.
Уз свесрдну и зналачку помоћ проф. Николе Рацкова и др Драгослава Девића, као уметничког директора, и оркестар Љубише Павковића 22. јула 1995. године Драган Милић свечано је отворио Прве Царевчеве дане. Успешно је преброђен не мали проблем обезбеђења такмичара за овај недовољно познат фестивал. Цело пролеће је протекло у слању писама, а затим и у појединачном трагању за виолинистима. Тако је обезбеђено 14 такмичара. Драгоцена је била помоћ музичке редакције Радио Београда. Стигла су репортажна кола-Боба Атанацковић, а са екипом су од драгоцене помоћи били Мира Дробац и Нада Замфировић. Новоизграђени амфитеатар на Дунаву први пут је био препун. Док се чекала одлука жирија певали су за градиштанску публику Мерима Његомир, Станиша Стошић, Милан Бабић и Јордан Николић.
Претпоноћни концерт у недавно рестаурираној цркви био је у знаку појења Павла Аксентијевића. Пуна два часа у поноћној тишини градиштанске цркве Павле Аксентијевић је са својим појцима гласовима додиривао црквени свод са кога је, бар на тренутак, свет изгледао лепши и бољи.
Победник првог Фестивала био је Новица Стојимировић из Петровца. Нагреде су понели и учесници Петровић Милош из Београда, Пат Филип из Београда, као и најмлађи учесник Фестивала Петровић Александар из Великог Градишта.
Други фесивал „Царевчеви дани“ одржан је 13. и 14. јула 1996. године. Пријављено је двадесет такмичара. Чланови жирија били су Никола Рацков, професор ФМУ, Владимир Савић, главни музички уредник Радио Београда, Мирјана Дробац, музички уредник Радио Београда, Драгомир Карамарковић, музичар и просветни радник, Новица Стојимировић, стручни сарадник КПЗ из Петровца на Млави. Оркесатар Бранка Белобрка био је за градиштанску публику нови доживљај.
У препуној сали Гимназије у поноћним сатима 13. јула 1996. „Музика антика“ је употпунила лепоту фестивалског програма и показала још једном да је избор професора Николе Рацкова био прави.
Победник овог фестивала био је Радујковић Александар из Градишке, Република Српска. Награћени учесници фестивала били су и такмичари Костић Дејан из Пиромана, Лазовић Марко из Крагујевца, Рајковић Илија, добитник награде КПЗ и Маринковић Илија из Београда, као најмлађи учесник.
Трећи фестивал је одржан 17. и 18. јула 1997. године. Био је у знаку промоције троделног компакт диска Царевчеве музике. Миливоје Павловић уложио је огроман труд да тек објављен диск чујемо овом приликом. О овом подухвату трајног чувања Царевчеве музике говорили су др Драгослав Девић, Миливоје Павловић и аутор Микан Обрадовић. Победник фестивала је Александар Рамић из Крушевца. Награђени су и такмичари Ђорђевић Александар из Београда, Маринковић Милош из Неготина. Спасић Јелена из Лесковца добитник је специјалне награде Радио Београда, Лазовић Марко из Крагујевца награђен је наградом за естрадни наступ, а Васић Данило из Београда је награђен као најмлађи учесник фестивала.
Царевчеви дани 1998. године, одржани 17. и 18. јула, окупили су рекордан број такмичара – двадесет седам. Поред осталих ту је Александра Переул, академац која свира у симфонијском оркестру ТВ Нови Сад, као ие Александра Ђорђевић, апсолвент ФМУ из Београда и др..
У претпоноћном програму наступио је Миша Блам. Одушевљена публика слушала је са узбуђењем немачког виолинисту светског гласа Ханса Бекмена, гитаристу Нет Сихта и Селену Литвановић. Музички доживљај који се дуго очекивао и који ће се још дуже памтити употпунио је утисак овогодишњег Фестивала.
Из Беча се овим поводом јавио Јахја Решад, некадашњи виолончелиста ТВ Нови Сад који сада има своју приватну музичку школу у Бечу. Он је на Царевчеве дане упутио своја три млада музичара. Један са родитељима живи у Данској, а двојица су из Беча.. Два такмичара овогодишњег фестивала су из Румуније те се може рећи да овај фестивал поприма међународни карактер. Победничка статуа припала је Александру Радојковићу, музичару из Смедерева. Велики број награда додељен је учесницима Фестивала што говори о веома јакој конкуренцији такмичара. Награђени су Васић Бошко из Београда, Маринковић Милош из Неготина, Спасић Јелена је добила награду за сценски наступ, Лазовић Марко награду за технику изведених дела, Тошић Александар из Крагујевца награду Радио Београда, Ивковић-Ђекић Снежана из Зајечара награду за прелаз из озбиљне у народну музику, Павловић Зоран из Рашанца, награду Браничевског округа и Калдараш Зоран, награду као најмлађи учесник.
Пета година Фестивала била је ретроспективна с обзиром да је 78 дана трајала НАТО агресија на Југославију. Организацију Царевчевих дана је од ове године преузео новоосновани Културни центар.
У ноћи, на обали Дунава, док Пети фестивал улази у завршницу, Градиштанци гледају чудесну појаву аустријског туристичког брода „Моцарт“. Са озвезданог кеја одзвањају звуци Царевчеве музике, вију се у простор и као да би хтели да зауставе, попут бродског мотора, и само време. А оно тече, не предаје се и не умара.
Шести фестивал је велики искорак у садржајном смислу. Одржан је од 11. до 16. јула 2000. године Као такмичарска дисциплина уведено је такмичење аматера певача. На аудицији у Радио Београду, у неочекиваној конкуренцији, изабрано је 22 такмичара (један пријављени такмичар је одустао од такмичења). Такмичење певача одржало се на тераси хотела Сребрно језеро, а такмичење виолиниста, због кише, у Спортској хали. У конкуренције двадесет једног виолинисте (Марина Селић и Бранко Златаров нису учествовали у такмичењу), победничка статуета додељена је Маринковић Младену из Неготина. Другу награду је добила Александра Ђорђевић из Београда, трећу награду Јелена Спасић из Лесковца, награду Радио Београда Бошко Васић из Београда. награду КПЗ Марко Лазовић из Крагујевца, награду за сценски наступ Алексанада Стоја, тринаестогодишњи такмичар из Шведске.
Од певача најбољи је био Марио Новаковић, медицински техничар из Шљивова код Крушевца, док је другу награду добио Бранимир Стошић, професор из Врања, трећу награду Владимир Митровић, новинар из Крушевца. Међу женским гласовима прву награду је добила Ивана Тасић, ученица из Врања, другу награду Петковић Биљана, студент економије из Београда, трећу награду Рађеновић Биљана, дипломирани хемичар из Прибоја на Лиму и Спасојевић Сандра, радник из Кладурева код Петровца на Млави.
У градској библиотеци организована је изложба акварела Селета Селаковића, а округли сто је био увод за прикупљање грађе о сећањима на Властимира Павловића Царевца, са циљем припреме за израду монографије о овом великану. У новом рухум изашла је и Царевчева лира. Љубимка Блажевић и Драган Дрндаревић реализовали су је амбициозно, издугнувши је на ниво савременог градског часописа који је превазишао оквире фестивалског оглашавања.
Увелико се врше припреме за Седме Царевчеве дане и очекује се знатан одзив виолиниста и певача-аматера.
Жарко Живановић
фотографије: Фото „Моца“
(фотографије се налазе у архиву Народне библиотеке)
