У Великом Градишту свечано обележен Видовдан

Пред споменицима страдалима за слободу Србије у Првом и Другом светском рату данас је у Великом Градишту свечано обележен један од највећих српских празника, Видовдан.

У присуству бројних грађана и представника Цркве, почаст страдалима, уз опело, полагањем венаца на споменике борцима палим у ратовима за ослобођење Србије одали су заменик председника општине Велико Градиште Недељко Васић и заменик председника Скупштине општине Слађан Марковић, представници Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. и потомак ратника Милутин Перић.

Присутнима се обратио професор историје Ненад Михајловић.

“Обасјао нас је још један Видовдан! Још један дан који нас сећа на старозаветног пророка Амоса, на ранохришћанског светитеља Вида, али – за наш народ најважнији дан, дан помена на великомученика српског кнеза Лазара и све косовске јунаке.

Видовдани су много пута обележили српску историју. Оног славног и тужног Видовдана пре 635 година српски кнез Лазар и “силни оклопници без мане и страха“ – како их је опевао велики српски песник Милан Ракић, поставили су темеље Косовског завета и успоставили ту духовну трансверзалу српског народда ка небеском царству.

На сваки Видовдан од тада пита се српски народ: ‘Са чиме ћемо пред Лазара? Са чиме ћемо пред Милоша?’.

А онда, ишибани вековима бурама и орканима историје српски народ је оплакао сваки Видовдан, али у срцу и души похранио косовски завет и сачувао опредељење нашег кнеза и свих косовских див-јунака за царство небеско и славу Божију.

На Видовдан 1914. храбри српски младић је у Сарајеву својим пуцњима из револвера променио свет. Уздрмали су се темељи ондашњег светског поретка и уз тресак су се срушиле вековне империје. У том Великом рату неки нови српски див-јунаци  исписали су својом храброшћу и јунаштвом нове светле странице српске историје.

Ти наши земљаци, храбри ратници који уз велике муке пређоше пут од Рама до Крфа, па онда у славном јуришу пробише Солунски фронт и срушише Аустро-Угарску империју остаће заувек запамћени као славом овенчани победници Великог рата.

Нажалост, многи од њих нису дочекали победу и слободу. Многи су своје земне остатке оставили на Церу, Колубари, Мачковом камену, албанским гудурама, у Плавој гробници, на Кајмакчалану, Солунском фронту и многим другим бојиштима и стратиштима .

На овом месту, где смо одали пошту и учествовали у молитви за упокојене наше претке, још једном нас историја опомиње да загледани у прошлост морамо да гледамо у будућност.

У овом данашњем свету нови вихори зла увелико су кренули да дувају са тежњом да помраче сво светло и да читав свет одведу у мрак.

Српски народ, ваздан на ветрометинама, одувек је одолевао свим мрачним силама јер је имао увек велике и снажне светионике. Наши светионици су јасни и видљиви и својим светлом обасјавају душу сваког.

Од тог Видовдана пре 635 година, па преко хајдука, ускока, устаника, Орашца и Такова, Куманова, Брегалнице, Цера, Колубаре, Мојковца, Кајмакчалана, па све до Кошара и Паштрика светлост која је одувек обасјавала српски народ зове се увек и сада: Слобода!

Нека је вечна слава свим палим јунацима у борби за слободу!“.

“Велико Градиште је било окупирано све до 11. октобра 1944. године када је ослобођено. За време окупације, до ослобођења, на подручју опшптине Велико Градиште даван је отпор окупатору. 11. октобра, када је Градиште ослобођено од стране Народноослободилачке војске, Црвене армије и 25. Српске ударне дивизије, борбе су настављене даље према Пожаревцу и даље у Србији. За читаво то време, из Градишта је погинуо 581 борац који је дао своје живот у борби против фашизма и за слободу. Нема села на подручју опшптине из кога неко није дао свој живот за слободу.“, подсетио је Јоја Штрбац, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. године.

image_pdfimage_print