Подсећањем на страдале за слободу Србије свечано обележен Видовдан

У Великом Градишту данас је, пред споменицима страдалима за слободу Србије у Првом и Другом светском рату, свечано обележен један од највећих српских празника, Видовдан.

Уз опело, у присуству бројних грађана, почаст страдалима полагањем венаца на споменике борцима палим у ратовима за ослобођење Србије одали су председник општине Велико Градиште Драган Милић и председник Скупштине општине Владимир Штрбац, представници Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. и грађанин, потомак ратника Милутин Перић.

“Данас је Видовдан ‘Дан тужне славе! Ево дана опевана, ево дана осликана, ево дана оплакана, ево нам опет српског Видовдана.’ Овим речима отпочињао би своју видовданску беседу Свети владика Николај.“, рекао је у обраћању присутнима професор историје Ненад Михајловић – Гоја.

“И, заиста, не постоји у српском роду ни један датум толико опеван, толико слављен и толико помињан на све могуће начине него што је то данашњи дан. На данашњи дан, пре 634 године, на Газиместану десила се судбоносна битка, сукоб цивилизација, континената, религија, али и поимања света и Бога. Било је кроз нашу бурну историју још много ратова, много битака, вероватно већих и по много чему значајнијих, али ни једна није оставила тако дубоке  трагове у српском народу као што је то Косовска битка.

На Косову је 1389. успостављена духовна вертикала српског рода и постављен путоказ ка царству небеском.

У тешким, мрачним и тлачним временима ропства српски народ је уз гусле стварао, слушао и преносио хиљаде и хиљаде стихова који опевају храброст, јунаштво и непоколебљиву слободољубивост косовских јунака и мученика. Генерације и генерације Срба славиле су косовске јунаке, дивили се херојству и јунаштву Обилића, Косанчића и Топлице Милана. Плакали су и саосећали са болом косовке девојке и мајке Југовића и тако сачували у целом роду искру вере и слободе. Та искра запалила је пламен слободе у Орашцу и Такову. Косовски мит није у српском народу опстајао као апстрактна метафора, већ је постао саставни део српске националне свести и мерило којим се дефинише српско национало биће.

Та тежња ка слободи, та вера у Бога и Божију правду створили су ону чувену крилатицу: ‘За крст часни и слободу златну’. Са тим речима на уснама јуришали су и гинули наши див-јунаци и на Куманову, Брегалници, Церу, Колубари, Врањевцу, Мачквоом камену, Кајмакчалану, Солунском фронту. Неки од њих су наши преци чија смо имена данас поменули и помолили се за спокој њихових душа до великог дана васкрсења.

И оне страшне 1941. године, када је цела Европа стењала под фашистичком чизмом, српски народ је одабрао царство небеско и одлучно рекао ‘Не’ сили мрака и зла.

Носећи дубоко у својој души видовдански завет, Срби су кроз све бурне векове опстајали и постојали јер ‘Док је Срба, биће и Видовдана!’.

На данашњи Видовдан, са поносом се сећамо свих наших палих јунака и мученика, од тог боја на Косову пре 634 године па све до хероја са Кошара и Паштрика, и молимо се за њихове душе. Нека им буде вечно сећање и слава им!“, поручио је Михајловић са овог свечаног скупа.

Венац је данас положен и на споменик мештанима Великог Градишта, стрељаним током Другог светског рата на месту званом Превод.

   
image_pdfimage_print