Открићa археолога у утврђењу Рам поред Дунава

Рамска тврђава, једно од најимпозантнијих и најстаријих утврђења на Дунаву, биће обновљена уз помоћ Турске. Пре обнове, археолози су истраживали тврђаву до детаља.

Остаци стаклених бомби из 17. века, римски, аустријски и турски новчићи, керамика у којој је припремана храна за војнике у тврђави, турске луле за пушење, само су неки од археолошких налаза који су откривени ове године. Обнова тврђаве Рам, која је изграђена 1483. године на обали Дунава, почеће следеће године уз помоћ Турске.

Дејан Радовановић, археолог и в.д. директора Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву, каже да овогодишња археолошка истраживања претходе почетку конзервације и рестаурације тврђаве.

– Пројекат за обнову је урађен 2014, и ми се надамо да ће следеће године кренути радови, који ће се финансирати преко турске Агенције за културну сарадњу ТИКА. Ми археолози већ другу сезону радимо истраживања, која смо почели лане, када нам је Министарство културе и информисања издвојило 260.000 динара, а ове године милион динара – каже Радовановић. Он додаје да су тим новцем изводили археолошка истраживања унутрашњег простора и међупростора између спољашњег и главног бедема тврђаве.

– Тврђава је из периода турске владавине и била је топовско утврђење, само за смештај војника на овом важном стратешком месту. Ми смо пронашли и танак слој старијих утврђења попут римске фазе, а нашли смо неке зидове и из византијског периода, и то указује да се Рам и пре турске владавине користио као стратешко место – каже Радовановић.

Археолози су у тврђави пронашли највише керамику, која се употребљавала у свакодневном животу, као на пример за припремање јела: зделе, лонце, крчаге, али и доста турских лула за пушење. Открили су и римске, турске и аустријске новчиће. Радовановић каже да су међу налазима и остаци стаклених бомби, које највероватније потичу из 17. века.

– Имале су облик кугле, а у средини су биле шупље. За паљење је коришћен фитиљ, што значи да су радиле на сличном принципу као „Молотовљев коктел“. На непријатеље су бацане са зидина – каже он.

Драган Јацановић, археолог Народног музеја у Пожаревцу, истиче да је нарочито важно откриће потпуно новог приземља Донжон куле, куле последње одбране. Интересантан је и прилаз, који је готово као лавиринт.

– Занимљиво је и то да се путања људи који улазе у тврђаву ломи. Ми кули прилазимо с њене јужне стране, идући у правцу запад-исток. На југозападном углу скрећемо под углом од 90 степени, долазимо пред улаз у кулу, поново правимо 90 степени и улазимо у кулу, а онда скрећемо у контра правцу под углом од 90 степени. Да се овако улаз у једну тврђаву ломи, до сада нигде нисмо нашли. Занимљиво је да не постоји комуникација између приземља и међуулазног дела и виших спратова, јер се у кулу и на више спратове улази из дворишта уз степенице поред западног бедема. Необично је и да не постоји комуникација између Донжон куле и западног дунавског бедема, који је највише био изложен непријатељу – каже Јацановић.

Турци дају милион евра за обнову

У општини Велико Градиште очекују да ће обнова Рамске тврђаве обогатити туристичку понуду. Турска Агенција ТИКА расписала је тендер и до краја ове недеље биће одабрана фирма која ће изводити радове. Колико сам упућен, вредност пројекта је око милион евра, а радови би требало да крену идуће године, с почетком грађевинске сезоне – каже Слађан Марковић, заменик председника општине Велико Градиште.

Извор: Блиц
Фото: Туристичка организација Велико Градиште